Apstinencija nije dovoljna da bi osoba trajno ostavila alkohol, drogu ili kockanje iza sebe.
Jedna od najčešćih zabluda kada govorimo o zavisnosti jeste uverenje da problem prestaje onog trenutka kada osoba prekine sa pijenjem alkohola, uzimanjem psihoaktivnih supstanci ili kockanjem.
Apstinencija jeste neophodan prvi korak, ali apstinencija nije dovoljna jer ne predstavlja promenu. Promena podrazumeva usvajanje novog načina razmišljanja, novih obrazaca ponašanja i novog životnog stila.
Zbog toga proces oporavka posmatramo kroz tri međusobno povezane faze.
Prva faza – Sadašnjost
Prva faza počinje uspostavljanjem apstinencije i traje približno četiri nedelje.
U ovom periodu osoba se ne bavi dalekom budućnošću niti detaljnom analizom prošlosti. Fokus je na sadašnjem trenutku i svakodnevnom funkcionisanju.
Ciljevi ove faze su:
- uspostavljanje dnevne strukture,
- pravljenje plana dnevnih aktivnosti,
- organizacija vremena,
- edukacija o bolesti zavisnosti,
- upoznavanje sa posledicama korišćenja psihoaktivnih supstanci ili kockanja,
- prepoznavanje štetnih obrazaca ponašanja,
- razvijanje odgovornosti prema svakodnevnim obavezama.
Posebno je važno da osoba vreme provodi sa saradnikom, terapeutom, članovima porodice ili drugim osobama koje podržavaju promenu.
Istovremeno se preporučuje potpuni prekid kontakta sa starim društvom koje je povezano sa zavisničkim ponašanjem, kao i izbegavanje mesta na kojima se alkohol konzumirao, kockalo ili koristile psihoaktivne supstance.
Ova faza predstavlja period stabilizacije i stvaranja temelja za dalji rad.
Druga faza – Prošlost
Nakon uspostavljanja početne stabilnosti ulazi se u fazu sagledavanja prošlosti.
Osoba tada postaje spremna da se suoči sa svojim iskustvima, posledicama i obrascima ponašanja koji su doveli do razvoja zavisnosti.
Centralni deo ove faze predstavlja autobiografski prikaz bolesti.
Kroz razgovor i analizu sopstvenog životnog puta osoba prepoznaje:
- kako je problem nastao,
- koje su bile ključne životne situacije,
- koje posledice su nastale,
- na koji način je zavisnost uticala na porodicu,
- koje mehanizme odbrane je koristila,
- kako je opravdavala svoje ponašanje.
Poseban akcenat stavlja se na preuzimanje odgovornosti za sopstvene postupke i prepoznavanje stvarnih posledica koje je zavisnost ostavila.
U ovoj fazi značajno se radi i na poboljšanju komunikacije sa članovima porodice. Obnavlja se poverenje, uspostavljaju jasnije granice i razvijaju zdraviji međusobni odnosi.
Istovremeno se razgovara o ličnim potencijalima, sposobnostima, interesovanjima i resursima koje osoba poseduje, a koje su često bile zanemarene tokom perioda zavisnosti.
Treća faza – Stabilizacija i budućnost
Kada osoba stekne uvid u svoj problem i razvije stabilnije obrasce ponašanja, započinje faza usmerena ka budućnosti.
Ovo je period u kome se promena pretvara u novi način života.
Prave se:
- mesečni planovi,
- tromesečni planovi,
- šestomesečni planovi,
- dugoročni životni ciljevi.
Osoba se postepeno uključuje u redovne životne tokove i preuzima sve više odgovornosti.
Radi se na:
- jačanju porodičnih odnosa,
- profesionalnom angažovanju,
- obrazovanju,
- zdravom provođenju slobodnog vremena,
- razvijanju novih socijalnih kontakata,
- izgradnji samopouzdanja.
U ovoj fazi poseban izazov predstavlja održavanje postignutih promena. Zato je važno nastaviti sa planiranjem aktivnosti, razvijanjem novih navika i redovnim praćenjem ličnih ciljeva.
Promena nije događaj – promena je proces
Mnogi ljudi veruju da će se njihov život promeniti samim prestankom pijenja alkohola, korišćenja droga ili kockanja. Međutim, apstinencija nije dovoljna, prestanak predstavlja samo početak.
Prava promena nastaje tek kada osoba nauči da drugačije razmišlja, drugačije se ponaša i drugačije organizuje svoj život.
Zato oporavak nije samo odsustvo alkohola, droga ili kocke. Oporavak je izgradnja novog životnog stila.
Zašto apstinencija nije dovoljna?
Dugogodišnje iskustvo u radu sa osobama koje imaju problem sa alkoholom, psihoaktivnim supstancama i kockanjem pokazuje da sama apstinencija nije dovoljna za dugoročni oporavak. Brojna istraživanja i klinička praksa potvrđuju da osobe koje zadrže stare navike, stara društva, iste načine razmišljanja i iste obrasce ponašanja imaju značajno veći rizik od povratka problemu.
Zavisnost nije samo odnos prema supstanci ili kocki. Ona vremenom postaje način života. Menjaju se svakodnevne navike, sistem vrednosti, odnosi sa ljudima i način rešavanja problema. Zbog toga oporavak zahteva mnogo više od prestanka uzimanja alkohola ili droge.
Kada osoba nastavi da posećuje ista mesta, provodi vreme sa istim društvom i reaguje na životne probleme na isti način kao ranije, vrlo često se vraća i starom ponašanju. Upravo zato se u procesu promene radi na izgradnji potpuno novog životnog stila.
Novi životni stil podrazumeva nove dnevne aktivnosti, nove ciljeve, zdravije odnose, kvalitetnije provođenje slobodnog vremena, preuzimanje odgovornosti i razvoj ličnih potencijala. Tek kada se promene način razmišljanja, ponašanje i životne navike, zavisnost zaista ostaje deo prošlosti.
Cilj nije samo da osoba prestane da pije, koristi drogu ili kocka. Cilj je da izgradi život u kojem joj alkohol, droga ili kocka više nisu potrebni.
Vise o programu rada mozete pogledati na nasoj stranici usluga:
http://www.promenise.com/usluge/
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije(WHO), promena zivotnih navika ima vaznu ulogu u dugorocnom oporavku.